Rimski pisac Klaudije Ptolomej (II vek posle Hrista) je dao preciznu listu toponima i etnonima u Evropi i Aziji, navodeći da su Sarmati i Sloveni isti narod, rasprostranjen po celoj Evropi: ‘Sarmatia, quae in Europa est definitur a septentrionibus oceano Sarmatico, juzta venedium sinum, et parte descriptione hanc’. Sofija Davidović-Živanović je na osnovu arheološkog materijala dokazala da su Sloveni i Sarmati isti narod. Nestor (XII vek posle Hrista), kaludjer iz Pecerske lavre u Kijevu, napisao je preistoriju Slovena u kojoj, prema Jozefu Šafariku, govori da su svi Sloveni potomci proistekli od Nojevog trećeg sina Jafeta i da su oni posle potopa naselili Evropu. Franc Kont, u poznatom delu ‘Sloveni’ kaže da prema Hederu ‘Sloveni zauzimaju veći prostor na zemlji nego u istoriji’. Nema sumnje da su Sloveni naseljavali široka prostranstva Evrope, od Skandinavije i Baltičkog mora na severu, do Mediterana na jugu, i od Francuske i Britanije na zapadu, do Azije na istoku. Sofija Davidović-Živanović je prilikom arheoloških iskopavanja u Tilbariju, na ušću Temze, utvrdila dolazak Slovena u Britaniju još u bronzano doba. Antropološka i genetska proučavanja najnovijeg datuma potvrdjuju da su Sloveni autohtoni živalj na tlu cele Evrope. Niz toponima i drugih raznih reči u govorima naroda Evrope ima čisto slovensko poreklo. O ovome su već napisane brojne knjige.

Pojedinim narodima nordijsko-nemačkog porekla jako je smetalo slovensko poreklo njihovih populacija, pogotovu u vreme sjedinjavanja nemačkih država u veliko nemačko carstvo. U tom smislu ‘rodila’ se Nordijsko-germanska škola, koja se trudila da na bilo koji dostupan način potisne sve što je slovensko i da na svaki način razjedini slovenske narode. Primer takvog razjedinjavanja Slovena u Poljskoj, od drugih slovenskih naroda, u prvom redu od Srba i Rusa, opisan je u ovoj knjizi autora Gorana Poletana i Ursule Kotnovski. Poljska, smeštena izmedju Rusije, na istoku, i Nemačke, na zapadu, bila je plodno tlo za mahinacije Nordijsko-germanske škole. U toj borbi Poljacima je nametnuta prvo drugačija i neprirodna azbuka, koja je njihove uobičajene slovenske reči izmenila tako da im se izgubilo slovensko poreklo. Vremenom se menjao i izgovor, iako su koreni reči ostali isti i niko nije mogao da ih izbriše. Autori ovog dela su uspeli na osnovu niza jasnih primera da ukažu, ne samo na nelogičnosti sadašnje poljske azbuke, koju im je nametnula Nordijsko-germanska škola, već su ukazali i na besmisao pisanja reči u savremenom Poljskom jeziku. Rezultat svega ovoga je da se u sadašnje vreme više ističu razlike između Poljaka i drugih Slovenskih naroda, nego što se govori o onome što je zajedničko sa ostalim slovenskim narodima. Nordijsko-germanska škola je izvršila svoj uticaj, ne samo u Poljskoj, već i u drugim slovenskim narodima Evrope. Sa druge strane,u zapadnim krajevima Evrope brisano je sećanje na sve štoje slovensko.

Nije nam cilj da prepričavamo knigu Gorana Poletana i Ursule Kotnovski o masakru Poljskog jezika. Želimo samo da navedemo čitaoce da pažljivo pročitaju i pregledaju iznetu dokumentaciju i navedene primere nelogičnosti. Na taj način će im biti moguće da se upuste u traganje za korenom reči sopstvenog jezika i da shvate kakvu je štetu nanela njihovom jeziku reforma izvedena pod uticajem Nordijsko-germanske škole. Promenom pisma i jezika brisani su slovenski koreni, a samim tim menjala se i istorijska slika o poreklu i razvoju poljske nacije. Autohtono praslovensko stanovništvo postajalo je, pod uticajem Germana i Rimokatoličke crkve, jedan narod došljaka, bez porekla istorije i bez oslonca u Evropi.

Ovo je razlog što toplo preporučujemo čitaocima da pažljivo pročitaju ovu knjigu, da o njenom sadržaju razmišljaju i da sami izvuku zaključke na osnovi teksta. Neka sami čitaoci daju svoj sud.

Prof. Dr. Srboljub Živanovic,
– The European Institute of Early Slavonic Studies, London, Gt. Britain, Director
– The International Slavonic Academy of Science, Culture, Education and Art, Branch of Gt.Britain and Ireland, Chairman