Почетак

– Uz Zvuke Garamuta –

Goran Poletan

Srpski | English

 

U povelikoj sobi prepunoj starih knjiga i ritualnih maski, bodeža, strijela i drugih svakojakih predmeta iz plemena Nove Gvineje, sve je odisalo starinom i mistikom i reklo bi se da u tu prostoriju niko nije kročio već godinama, dok se iza stola pretrpanog gomilama nemarno naslaganih visokih hrpa papira iznenada ne bi pomjerila prilika dugokosog Vilijama Čarlsa, na čijem je licu dugogodišnji boravak na suncu, vjetru i kiši ostavio neizbrisiv trag. Stari antropolog je već nekoliko godina, kada bi nalazio vremena između ostalih obaveza koje dužnost kustosa muzeja nalaže, na kompjuterske diskove prebacivao bilješke sa svojih istraživačkih pohoda, iz vremena dok je Nova Gvineja bila sav njegov svijet a tamošnji urođenici njegovo jedino društvo…

 

 

– Poljski Masakr –

Goran Poletan

u saradnji sa

Ursulom Kotnovskom

Polski | Srpski | English

 

Kada bi se nekako mogli vratiti u Evropu u vrijeme između prvoga vijeka Stare i prvoga vijeka Nove ere, zatekli bismo Slovene kako žive kao u pravom raju. Svi stanovnici kontinenta su govorili istim jezikom – jezikom njihovih predaka, vjerujući u jednoga Boga, u koga su vjerovali i njihovi preci. Putovali su, slobodno, svojom nepreglednom teritorijom bez granica, obasjani svojim slavljenim simbolom – suncem. Pošto je zemlja bila smatrana svetinjom koja je pripadala samom Bogu, ona se nije mogla posjedovati, njome se nije moglo trgovati – nije se mogla kupiti ili prodati, jer bi to značilo skrnavljenje njene svete prirode. Kako su živjeli u miru, ljudi su slobodno putovali, postavljajući logor, gradeći kuće, ili formirajući novu plemensku teritoriju, gdje god bi im se činilo da je područje bilo pogodno za te svrhe. Kada bi, međutim, pronašli bolje lovište, ili plodniju zemlju, oni bi se jednostavno premjestili, ostavljajući svoju dotadašnju teritoriju slobodnom za bilo koga drugog Evropljanina, koji bi poštovao ista pravila. Isti zakon je važio i za rudnike i riječna, jezerska ili primorska naselja…

 

 

– Старе Ватре Опет Пламте –

Горан Полетан

Srpski | Српски

 

Тајна Старога Града

Између зидина древнога града,
које прекривају земља и трава,
вишевјековна тишина влада
и неумитност заборава.

Ништа не слути на дане славе,
улице пуне веселе граје,
храбре војнике, мудре главе,
препуне злата царске одаје…

А некад је ту живот цвао,
посебно у топле љетње дане,
кад би се народ окупљао
на великом тргу, око фонтане.

Баш једне такве вечери љетње,
млада дјевојка, божанског лика,
запазила је, током шетње,
младића, војног заповједника…

 

 

– Буктиња У Тами –

Горан Полетан

Srpski | Српски

 

Ода Општем

На свом путу стамен стојим,
свјестан шта ми судба спрема.
Зар нестанка да се бојим,
да сам ништа, да ме нема…!?

Идем путем свог прауточишта,
спасоносне, вјечите празнине.
Једно желим, ако желим ишта,
милозвучну музику тишине.

Нема краја, ни почетка,
живот тек је путовање.
Свак’ је предак неког претка:
душе станишта мјењање.

Све што живи, што се миче,
у тај закон се уклапа,
из једнога то све ниче
и све се у једно стапа…

 

 

– Prosto Rečeno –

Goran Poletan

Srpski | English

 

Jastreb bijelog
goluba uhvatio
– jede slobodu.

Vjetar, vragolan,
miluje sve ruže redom
– one se crvene.

Pod svjetlom mjeseca,
pauk krenuo u gozbu
– gušter takođe…